ISHRANA ZA BEBE i UVOĐENJE DOHRANE

Prema zvaničnim preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Udruženja pedijatara, sa uvođenjem nemlečne ishrane (dohrane) treba početi oko navršenog šestog meseca života. Do tog perioda, majčino mleko ili odgovarajuća adaptirana formula u potpunosti zadovoljavaju sve bebine nutritivne i energetske potrebe. Beba mlađa od 6 meseci ima nezreo digestivni trakt koji ne može pravilno da razgradi složene molekule čvrste hrane, a njeni bubrezi još uvek nisu spremni da procesuiraju veće količine minerala.

Pre nego što donesete odluku o prvom obroku, važno je da posmatrate razvojne znakove spremnosti kod vašeg deteta. Kalendarski uzrast od 6 meseci je samo smernica – svaka beba se razvija sopstvenim tempom. Da bi uvođenje čvrste hrane bilo bezbedno i uspešno, beba mora pokazati sledeće fiziološke i motoričke spremnosti:

• Stabilno sedenje: Beba mora da sedi samostalno ili uz minimalnu podršku (npr. u hranilici bez naginjanja u stranu ili padanja napred). Kontrola glave i vrata je ključna za bezbedno gutanje.
• Nestanak ekstruzionog refleksa: To je urođeni refleks kojim beba jezikom automatski gura van sve što joj se stavi u usta (štiti bebu od gušenja u ranim mesecima). Kada ovaj refleks nestane, beba može da zadrži hranu u ustima i proguta je.
• Koordinacija ruka-oko-usta: Beba je sposobna da vidi hranu, pruži ruku, uhvati je celom šakom (palmaran hvat) i precizno je prinese ustima.
• Interesovanje za hranu roditelja: Beba vas pažljivo posmatra dok jedete, otvara usta kada vi prinosite zalogaj sebi i pokušava da dohvati hranu sa vašeg tanjira.

"Prvih nekoliko meseci dohrane ne služi za punjenje bebinog stomaka, već za učenje. Mleko ostaje glavni izvor kalorija, dok je hrana poligon za istraživanje novih ukusa i tekstura."

Danas roditelji imaju na raspolaganju dve osnovne filozofije uvođenja hrane, a svaka ima svoje prednosti i izazove. Tradicionalna metoda podrazumeva hranjenje kašičicom. Roditelj pasira hranu u glatku teksturu i hrani bebu. Prednost ove metode je što roditelj ima potpunu kontrolu nad količinom hrane koju je beba unela i što je proces čišćenja znatno lakši. Međutim, mana je što beba uči pasivno gutanje pre nego što savlada žvakanje, a predugo zadržavanje na glatkim teksturama može otežati prelazak na čvrstu hranu kasnije.

BLW metoda (Baby-Led Weaning - Beba vođa ishrane) potpuno preskače fazu kašica. Beba od samog početka sedi sa porodicom za stolom i sama se hrani mekano kuvanim komadima hrane isečenim u obliku prstića (kako bi mogla lako da ih drži svojom šakom). Prednosti BLW metode su višestruke: podstiče finu motoriku, bilateralnu koordinaciju ruku, uči bebu da reguliše sopstveni osećaj sitosti (jede koliko želi i kada želi), i drastično smanjuje šansu za izbirljivost u starijem uzrastu.

Mnogi roditelji se odlučuju i za kombinovanu metodu: ujutru nude kašicu kašičicom radi lakšeg unosa gvožđa i bržeg obroka, dok popodne nude komadiće hrane koje beba sama istražuje. Bez obzira na to koji pristup izaberete, najvažnije je da poštujete bebine signale gladi i sitosti i ne forsirate je da pojede sve iz tanjira.

Iako savremena pedijatrija više ne propisuje stroge tablice uvođenja namirnica kao ranije, opšta preporuka je da se počne sa lako svarljivim povrćem i žitaricama koje ne sadrže gluten, a potom da se pređe na voće i meso. Povrće se često savetuje kao prva hrana kako se beba ne bi odmah navikla na sladak ukus voća, što bi moglo otežati prihvatanje neutralnijih ukusa povrća kasnije.

Evo orijentacionog plana uvođenja namirnica po mesecima:

• 6. mesec: Počnite sa blagim povrćem kao što su tikvica, šargarepa, krompir, slatki krompir (batat) i bundeva. Od žitarica ponudite pirinač, kukuruz (palentu) i proso. Namirnice uvodite jednu po jednu, ostavljajući razmak od 3 dana između novih namirnica kako biste lakše primetili eventualnu alergijsku reakciju.
• 7. mesec: Uvedite voće kao što su jabuka, kruška, šljiva, banana i breskva. Možete početi sa uvođenjem mesa – pileće, ćureće i teleće meso su odličan izvor gvožđa koje bebi u ovom uzrastu počinje da nedostaje.
• 8. i 9. mesec: Vreme je za uvođenje glutenskih žitarica (pšenica, ovas, raž, ječam), žumanca (postepeno, po četvrtinama), mlečnih proizvoda (kiselo mleko, jogurt, mladi neslani sir) i zelenog povrća (spanać, blitva, brokoli).
• 10. do 12. mesec: Beba može da jede skoro sve što i ostatak porodice, pod uslovom da je hrana pripremljena bez soli i jakih začina. Uvedite ribu (pastrmka, oslić), mahunarke (sočivo, grašak, pasulj) i celo jaje.

Jedna od najvećih promena u modernoj pedijatrijskoj praksi tiče se uvođenja visokoalergenih namirnica (kikiriki, jaja, mlečni proizvodi, gluten, riba, jezgrasto voće). Nekada se smatralo da ove namirnice treba odložiti do prve ili čak treće godine života kako bi se sprečio razvoj alergija. Međutim, brojna klinička istraživanja su dokazala upravo suprotno: ranije uvođenje alergena (između 6. i 11. meseca) drastično smanjuje rizik od razvoja alergija na hranu.

Evo pravila za bezbedno uvođenje alergena:

• Alergene uvodite isključivo kada je beba potpuno zdrava. Nemojte ih uvoditi tokom prehlade, nicanja zuba ili nakon vakcinacije.
• Novi alergen dajte uvek ujutru ili tokom prepodneva, kako biste imali ceo dan da posmatrate bebu. Nikada nemojte davati novi alergen pred spavanje.
• Počnite sa minimalnom količinom (npr. vrh kašičice pečenog kikiriki putera pomešan sa malo tople vode ili kašice, ili osmina kuvanog žumanca).
• Nemojte uvoditi više od jednog alergena istovremeno. Napravite pauzu od najmanje 3-5 dana pre uvođenja sledećeg alergena.
• Ako primetite simptome poput osipa oko usta, koprivnjače na telu, oticanja usana ili očiju, povraćanja ili otežanog disanja, odmah prekinite davanje te namirnice i kontaktirajte pedijatra.